Ljudi su oduvek bili svesni značaja pčela u oprašivanju biljaka. Na Zemlji postoji oko 250 000 biljaka cvetnica koje bez oprašivanja ne bi opstale. Insekti oprašuju 90% biljaka cvetnica dok se ostalih 10% oprašuje vetrom. Od tog broja biljaka koje se oprašuju insektima 90% oprašuju pčele. Pčele upravo u vreme cvetanja velikog broja biljaka imaju najsnažnija društva sa velikim brojem jedinki pa samim tim i mogu da opraše najveći broj biljaka. Još uvek postoje mesta na našoj planeti gde ljudska noga nije kročila, i tamo ima biljaka kojima su pčele potrebne. Naučnici tvrde da, kad ne bi bilo pčela za nekoliko godina sa lica Zemlje nestalo bi 100 000 vrsta biljaka. Oko 200 poljoprivrednih kultura oprašuju pčele, pa su koristi od medonosnih pčela nemerljive. Sa oprašivanjem nije kraj koristi od pčela, kod nas su pčele najpoznatije i najpopularnije po njihovim proizvodima, u prvom redu po pčelinjem medu. Prva asocijacija mnogima kada se spomenu pčele je med, međutim pčele proizvode i druge za čoveka veoma hranljive i zdrave proizvode. Pčelinji proizvodi su takođe polen, propolis, matična mleč, vosak. Ovi proizvodi takođe zaslužuju punu pažnju. Svako zna da je med zdrava i lekovita hrana. Med utiče na poboljšanje rada srca, okrepljuje organizam i produžava život. Med u ishrani čoveka treba da bude zastupljen kod svih starosnih struktura, kao i ostali pčelinji proizvodi.
Ukoliko se uslovi za gajenje pčela permanentno pogoršavaju, utoliko prihranjivanje pčelinjih društava sve više dobija na značaju. U cilju povećanja proizvodnje hrane, zemljišne površine se na različite načine uređuju što dovodi do smanjenja prirodnih livada i pašnjaka kao i drugih neobrađenih površina. Upotrebom herbicida uništavaju se korovske biljke, među kojima svakako ima i medonosnih. Ove mere čine da se pčelinja paša znatno smanjuje, pa proizilazi zaključak da je prihranjivanje pčelinjih društava neizostavna mera u savremenom načinu gajenja pčela.
Neinvertovan šećerni sirup u sebi sadrži samo saharozu, koju pčele invertuju (razbijaju) na fruktozu i glukozu, odnosno voćni i grožđani šećer. U invertovanom šećernom sirupu, saharoza je unapred razložena na fruktozu i glukozu. Ovo je bitno iz razloga što se pčela manje “troši” na invertovanom šećernom sirupu za razliku od neinvertovanog.
Imajući u vidu gore navedeno, a u cilju pomoći, kako pčelarima, tako i pčelama, kreirali smo proizvode vrhunskog kvaliteta, koji sadrže aminokiseline, minerale i vitamine, odnosno elemente neophodne za normalan rast i razvoj pčelinjeg društva.
SVIM PČELARIMA FIRMA “BOBIKS” ŽELI MEDONOSNE GODINE I JAKA PČELINJA DRUŠTVA, A SVIM PČELINJIM ZAJEDNICAMA ZDRAV I NORMALAN RAZVOJ.
DIREKTOR
BOBAN RAKIĆ